–

Bojana Dlbokić Dubočanin: Gradimo najveću sportsku kuću na Balkanu

Sportski centar „Bor“ ne samo da će u novoj 2018. godini biti  blistav i uredan, sa kvalitetnim programima i najznačajnijim kulturno-zabavnim i sportskim priredbama, nego i poslovno uspešan. Naći ćemo se u vrhu srodnih i najvećih sportskih kuća u Srbiji i na Balkanu. Imamo prvoklasne i funkcionalne dvorane i terene, stručne i vredne radnike, podršku Opštine Bor,reprezentativne turističko-ugostiteljske objekte, nove projekte i ambiciju. Ideja da preuzmemo i gazdujemo na stadionu FK Bor je održiva jer je budžetom predviđen novac za preuređenje najvažnijih prostorija. Čuvamo aerodrom i spremamo atraktivne programe, spremno smo dočekali zimsku sezonu na Crnom vrhu, obnavljamo planinarski dom. Ipak, najbitnije je da svakodnevno okupimo što veći broj mladih i edukujemo ih za zdrav život. Ovde bitiše i uz nas je više od 50 sportskih klubova  – govori direktor Ustanove Sportski centar „ Bor“, Bojana Dlbokić Dubočanin nakon najveće borske sportske „žurke u patikama“ organizovane na parketu velike dvorane.

Ovo je samo jedna od manifestacija koja je okupila više stotina mladih – podsećamo sagovornicu.

-Otkako sam po drugi put postala direktor, od jula ove godine, imali smo pregršt vrednih programa. Podsetimo se aeromitinga, Balkanskog juniorskog šampionata u košarci, republičkog takmičanja paraplegičara, leta na bazenima, Međunarodnog vaterpolo turnira, Izložbe vojnog naoružanja, memorijalnog turnira u košarci, opštinskog i okružnog takmičenja u plivanju, Sajma razmene skijaške opreme, Novogodišnjeg bazara, „Žurku u patikama“, prigodnih i zabavnih programa i proslava u „Medalji“. U našim rukama je  klizalište i  balon sala. Iako se smatra da je dovoljno 95 zaposlenih za toliki posao, ne bih rekla da je tako. Zalaganjem i odgovornošću nadoknađujemo, prvenstveno u sezonama, nedostatak kvalifikovanih radnika i stručnog osoblja. Poslovi oko narodne kuhinje su nama povereni više godina unazad.Opština je odlučna da i „Kapiju Bora“ privede upotrebi, što će za nas – ukoliko nam bude povereno – biti još jedan izazov.

U već staroj, 2017. urađeno je dosta. Predstoje nove obaveze…

-Ovo je veliki prostor i izvan glavnog objekta i to zahteva mnogo truda da se održava i domaćinski gazduje. Na drugoj strani, neophodna su ulaganja u sportske rekvizite i opremu. Kupili smo koševe, rukometne golove, odbojkaške mreže. Stigli smo i da okrečimo hol i stolariju,stolice u velikoj dvorani, postavimo najbolje kompletno osvetljenje, završimo radove na tribinama, sredimo elektro-instalacije, popravimo krov nad bazenima, osposobimo  žičare i ski-lift, postavimo klizalište… Preostaje da zamenimo parket u velikoj dvorani, dovedemo u red stadion FK Bor.U toku je razrada projekta za veštačko osvežavanje staze odnosno nabavke topova.Puno je toga potrebno, videćemo s koliko para raspolažemo.

Hoće li biti sačuvane već tradicionalne i ostale vredne manifestacije, prevashodno sportske?

–Iza glavnih događanja stoji ceo grad i zato nema nikakvih smetnji da izostane ni jedna, već prihvaćena, manifestacija. Primerice, međunarodni vateroplo junorski i seniorski turniri okupljaju sva javna preduzeća i ustanove. RTB- Bor, kao i uvek, prvi će i naredne godine podržati najznačajnije sportske priredbe, pa i kulturno i zabavne programe. Tako će biti i u idućoj godini, i to je apsolutno sigurno. Preostaje da se svi više anagžujemo u negovanju vrhunskih rezultata u sportu. Neće izostati ni tradicionalni lokalni turnirri i takmičenja. Prvih dana Nove godine počinje memorijalni turnir u malom fudbalu posvećen Slobodanu Perišiću Pekiju, te sportsko obeležavanje Dana rudara, Dana oslobođenja grada, međunarodne utakmice. Tu je i podrška ustaljenim akcijama „Svi za sport“ i „Sport u škole“, opštinska i okružna takmičenja u rukometu, košarci, odbojci. Počeli smo i sa organizacijom humanitarnih susreta u fudbalu. Nema ni jednog dana, pogotovu vikendom, da naši objekti ne vrve od sportista. Tako će biti i ubuduće.

Da li je teško biti direktor tako velike sportske ustanove ? Koliko je poznato Vi ste i jedina žena direktor takvog sportskog centra u Srbiji i to sa aerodromom, ski-centrom, otorenim i zatvorenim bazenima, stadionom…

-Ne znam za odmor. Radim od jutra do sutra. Zahtevam i od zapolslenih da se maksmimalno trude i  poštuju red i disciplinu. Bila sam nekada sportista, volim sport i ljude koji su mu posvećeni. I valjda zato mi ništa nije teško. Najviše me podstiču entuzijasti i vredni, nadareni i ponosni mladi ljudi. Da može bolje i više, može. No, ne bih puno menjala. Iako su se ovde zapošljavali razni kadrovi u raličitim vremenima, ne bih se ni na koga požalila. Želja mi je da svi ostanu i da delimo odgovornost za kolektiv. Teška srca podnosim direktivu po kojoj moramo da smanjimo broj zaposlenih. Pa, nama treba još stručnih radnika. Racimo u Narodnoj kuhinji žene rade i po dve smene, nemaju minut odmora. I „Medalju“ opslužuju. Da je otvorena sezona na Crnom vrhu i tamo bi trebali kuvari i konobari. Mi smo ustanova od šireg društvenog interesa, tako da ne možemo sami da odlučujemo o najvažnijim pitanjima. To mora da se zna.

Imate li vremena za pozorište, knjigu, rekreaciju, zabavu?

-Obaveze su i kući i na poslu tolike da nemam vremena ni za dovoljno  sna. Volim poeziju, da odem na utakmicu, da pogledam dobar film na TV, ali… Kad podignemo Sportski centar na još viši nivo, kad se Bor bude još više ponosio svojim sportistima i ovako impresivnim objektima, onda će biti vremena za sve. Možemo mi to. Sa sportom je lepše, sport daje novu energiju, a i ja sam u toj cvetnoj bašti, uz taj svet. Vidimo se u Novoj godini, sa željom da planirano ispunimo, da korisno ostvarimo.