Црновршке стазе спремне за скијаше и снег, али чекају боље временске услове, како би скијалиште на Црном Врху пружило потпун и квалитетан угођај корисницима.

Зима на Црном врху још није стегла како уме. Време се често мења. Час је магла, час провири слабашно сунце иза снежних облака. Покаткад ветар нанесе бели покривач на тек очишћен пут. Температура је у минусу само два, три степена.

На црновршке стазе, снег је нападао петнаестак сантиметара, а требало би бар пола метра. Онда мајстор на табачу снега Ненад Мијуцановић крене низ падину. Од „Слобиног напуштеног града“ и поравна кривудаву стазу низ планину до брвнаре иза акцијашког споменика. Тамо је све спремно да стаза дуга 800 метара прими прве скијаше.

-Чекамо да стигне део опреме за планинарски дом на главном скијалишту. Молимо Бога да снег завеје као некада. Да сезона почне бар за новогодишње празнике, мада смо спремни и одмах да отворимо и једно и друго скијалиште – каже Владимир Димитријевић, пословођа на ски објектима.

А његова десна рука је Дејан Баџић. ОН је од почетка градње скијалишта на Црном врху, каже:

-Ја сам, људи, и најстарији у фирми, од првог дана сам у Спортском центру. Има нас десетак најстаријих, не више. Погледајте нашу „колибу“, обновљена је, све блиста. Имамо и бар за освежење и топле напитке. Топло је, само се чекају скијаши. Али, не може се против божје воље, мало је снега. Прошле зиме у фебруару морали смо да станемо због – лепог времена. Није било оних јаких мразева и снегова, ваљда ће нас сад послужити време. Некада је у овим пределима, на 800 до 1.000 метара висине, било белих наноса и до почетка маја. Мења се клима – незадовољан је Баџић (Баџа од милоште) стално гледајући у ТВ екран чекајући временску прогнозу.

Комби није могао да се попне до „Хајат насеља“ где је табач снега и Баџин први комшилук. Кренуло се „Лада Нивом“. Некако се, од скретања са главне саобраћајнице, по неутабаном и непрочишћеном путу, дошло до напуштеног и незавршеног града. На упаљеној машини за покрет стајао је Ненад Пејић, спреман да сваког трена одради посао, па макар га, вели, и ноћ затекла:

-Није важно колика је хладноћа, и минус 20 за нас није препрека. Стрмина је велика, пут је нераван, попадало дрвеће већ данас ћемо склонити, клизаво је. Само да је бар још 2о сантиметара. Чекамо и дружимо се са стражарима „Хајата“. Они су нас прихватили као колеге и пријатеље. Имамо и ТВ, компјутер, свуда су постављене камере…

Црновршке стазе су прелепе али недостаје нам друштво. Кеже Срђан Ћирковић, један од десет чувара хотелског комплекса зараслог у коров и обавијеног густом маглом.

-Ту су и пси вучјаци. Долазе и два пса са „доњег скијалишта“. Овде је снег мало већи и ветар је јачи. Уређујемо планинарски дом који је годинама био затворен. Кад завршимо смену одлазимо код суседа на метеоролошку станицу. Иситна је да једва чекамо скијаше. 

Ћаскају ови млади момци и о прошлим временима. Баџа се хвали својим Спортским центром и двораном. Не заборавља да спомене да су планинари на Црном врху саградили дом далеке 1952. године и да је (постоје и фотографије) гост био и Јосип Броз са свитом. Још од тих година била је ски-стаза са успињачом. А тек 1985. прорадио је први ски-лифт. Године 2012. у јесен обе стазе су биле комплетно спремне за скијања.

-Сада је још више садржаја. Трудимо се да обезбедимо ски-опрему за изнајмљивање. Имамо два објекта за освежења и продају хране. Уређени су путни прилази и паркинг простор. Љубитељи скијања и зимских чарлолија на Црном врху долазиће својим возилима без по муке. Коловоз се уредно чисти, а кад је већи кијамет и више пута дневно. Још ако успемо да реновирамо шест соба у планинарском дому бићемо „други српски Копаоник“. Ако не стигнемо ове сезоне, догодине верујем да ће се наћи пара и за комлплетну обнову целог објекта. Због радова и каснијег затвореног простора, дом је био отет Боранима. Ми смо га, ето, вратилли – задовољна је директорка Установе Спротски центар Бор, Бојана Длбокић Дубочанин.

Ипак, најзадовољнији ће бити скијаши, не само из Бора и околине, него и из Пожаревца и Петровца. Они су и ранијих година били највернији посетиоци црновршких скијашких терена. А за овако раскошну зимску идилу на легендарној планини изнад Бора, чују се гласови туристичких посленика, није далеко ни Београђанима.

Извор: Соларис Медиа