Бојана Длбокић Дубочанин – Градимо највећу спортску кућу на Балкану. Спортски центар „Бор“ не само да ће у новој 2018. години бити  блистав и уредан, са квалитетним програмима и најзначајнијим културно-забавним и спортским приредбама, него и пословно успешан.

– Наћи ћемо се у врху сродних и највећих спортских кућа у Србији и на Балкану. Имамо првокласне и функционалне дворане и терене, стручне и вредне раднике, подршку Општине Бор, репрезентативне туристичко-угоститељске објекте, нове пројекте и амбицију. Идеја да преузмемо и газдујемо на стадиону ФК Бор је одржива јер је буџетом предвиђен новац за преуређење најважнијих просторија. Чувамо аеродром и спремамо атрактивне програме, спремно смо дочекали зимску сезону на Црном врху, обнављамо планинарски дом. Ипак, најбитније је да свакодневно окупимо што већи број младих и едукујемо их за здрав живот. Овде битише и уз нас је више од 50 спортских клубова  – говори директор Установе Спортски центар „ Бор“, Бојана Длбокић Дубочанин након највеће борске спортске „журке у патикама“ организоване на паркету велике дворане.

Ово је само једна од манифестација која је окупила више стотина младих – подсећамо саговорницу.

– Откако сам по други пут постала директор, од јула ове године, имали смо прегршт вредних програма. Подсетимо се аеромитинга, Балканског јуниорског шампионата у кошарци, републичког такмичања параплегичара, лета на базенима, Међународног ватерполо турнира, Изложбе војног наоружања, меморијалног турнира у кошарци, општинског и окружног такмичења у пливању, Сајма размене скијашке опреме, Новогодишњег базара, „Журку у патикама“, пригодних и забавних програма и прослава у „Медаљи“. У нашим рукама је  клизалиште и  балон сала. Иако се сматра да је довољно 95 запослених за толики посао,и да градимо даље, не бих рекла да је тако. Залагањем и одговорношћу надокнађујемо, првенствено у сезонама, недостатак квалификованих радника и стручног особља. Послови око народне кухиње су нама поверени више година уназад. Општина је одлучна да и „Капију Бора“ приведе употреби, што ће за нас – уколико нам буде поверено – бити још један изазов.

У већ старој, 2017. урађено је доста. Предстоје нове обавезе…

– Ово је велики простор и изван главног објекта и то захтева много труда да се одржава и домаћински газдује. На другој страни, неопходна су улагања у спортске реквизите и опрему. Купили смо кошеве, рукометне голове, одбојкашке мреже. Стигли смо и да окречимо хол и столарију, столице у великој дворани, градимо најбоље комплетно осветљење, завршимо радове на трибинама, средимо електро-инсталације, поправимо кров над базенима, оспособимо  жичаре и ски-лифт, поставимо клизалиште… Преостаје да заменимо паркет у великој дворани, доведемо у ред стадион ФК Бор. У току је разрада пројекта за вештачко освежавање стазе односно набавке топова. Пуно је тога потребно, видећемо с колико пара располажемо.

Хоће ли бити сачуване већ традиционалне и остале вредне манифестације, превасходно спортске?

– Иза главних догађања стоји цео град и зато нема никаквих сметњи да изостане ни једна, већ прихваћена, манифестација. Примерице, међународни ватеропло јуниорски и сениорски турнири окупљају сва јавна предузећа и установе. РТБ- Бор, као и увек, први ће и наредне године подржати најзначајније спортске приредбе, па и културно и забавне програме. Тако ће бити и у идућој години, и то је апсолутно сигурно. Преостаје да се сви више анагжујемо у неговању врхунских резултата у спорту. Неће изостати ни традиционални локални турнири и такмичења. Првих дана Нове године почиње меморијални турнир у малом фудбалу посвећен Слободану Перишићу Пекију, те спортско обележавање Дана рудара, Дана ослобођења града, међународне утакмице. Ту је и подршка устаљеним акцијама „Сви за спорт“ и „Спорт у школе“, општинска и окружна такмичења у рукомету, кошарци, одбојци. Почели смо и са организацијом хуманитарних сусрета у фудбалу. Нема ни једног дана, поготову викендом, да наши објекти не врве од спортиста. Тако ће бити и убудуће.

Да ли је тешко бити директор тако велике спортске установе? Колико је познато Ви сте и једина жена директор таквог спортског центра у Србији и то са аеродромом, ски-центром, отореним и затвореним базенима, стадионом…

– Не знам за одмор. Градимо и радимо од јутра до сутра. Захтевам и од заполслених да се максмимално труде и  поштују ред и дисциплину. Била сам некада спортиста, волим спорт и људе који су му посвећени. И ваљда зато ми ништа није тешко. Највише ме подстичу ентузијасти и вредни, надарени и поносни млади људи. Да може боље и више, може. Но, не бих пуно мењала. Иако су се овде запошљавали разни кадрови у раличитим временима, не бих се ни на кога пожалила. Жеља ми је да сви остану и да делимо одговорност за колектив. Тешка срца подносим директиву по којој морамо да смањимо број запослених. Па, нама треба још стручних радника. Рецимо у Народној кухињи жене раде и по две смене, немају минут одмора. И „Медаљу“ опслужују. Да је отворена сезона на Црном врху и тамо би требали кувари и конобари. Ми смо установа од ширег друштвеног интереса, тако да не можемо сами да одлучујемо о најважнијим питањима. То мора да се зна.

Имате ли времена за позориште, књигу, рекреацију, забаву?

– Обавезе су и кући и на послу толике да немам времена ни за довољно  сна. Волим поезију, да одем на утакмицу, да погледам добар филм на ТВ, али… Кад подигнемо Спортски центар на још виши ниво, кад се Бор буде још више поносио својим спортистима и овако импресивним објектима, онда ће бити времена за све. Можемо ми то. Са спортом је лепше, спорт даје нову енергију, а и ја сам у тој цветној башти, уз тај свет. Видимо се у Новој години, са жељом да планирано испунимо, да корисно остваримо.