Као што је најављено УСЦ “Бобана Момчиловић Величковић” Бор покреће акцију „Мале школе спорта“. На реду је гимнастика, један од базичних спортова.

Тиме желимо, бар на овај начин, упознати ширу јавност са, посебно базичним, спортовима и дисциплинама.

Гимнастика је спорт о ком има пуно студија и текстова. Преузели смо основне детаље из Википедије, а за фотографије захваљујемо Гимнастичком клубу Бор и Гимнастичком клубу “Победник” Београд, и професору Зорану Вранову.

Гимнастика је базични спорт, чије име потиче од грчке речи која означава вежбање. Укључује извођење вежби које захтевају физичку снагу, спретност и координацију. Модерна гимнастика укључује вежбе на разбоју, греди, партеру, карикама, коњу са хватаљкама и без њих (прескок). Гимнастика се развила из вежби које су практиковале у старом веку, као што узјахивање или силажење са коња или из циркуских наступа.

Историјат:

Јавља се већ у старом Египту, али је тада више личила на акробацију. У 2. миленијуму п.н.е. на Криту у време минојске културе млади мушкарци и жене су развили уметност скакања на бикове. Ова опасна активност се састојала у хватању бика који јуриша за рогове који би у налету одбацио скакача, те би овај у ваздуху изводио разне акробације.

У античкој Грчкој гимнастика се упражњавала за одржавање добре телесне кондиције и увежбавање спортиста, али и као део војне обуке.

У старој Грчкој телесна способност је била високо цењена. Места на којима се вежбало називала су се Гyмназиум-и. Римљани су прихватили ове активности од Грка и користили су их за припрему својих легија за рат. Падом Римске империје нестао је интерес за гимнастику и постала је више облик забаве.

Почеци модерне гимнастике:

Прус Јохан Бернард Базедов је 1774. године увео телесне вежбе као облик наставе у школи у којој је радио у Саксонији. Од тог момента почиње модернизација гимнастике. Германске земље су прве које су увиделе значај гимнастике и почеле да развијају ту активност. Каснијих година тог века Фридрих Лудвиг Јан из Немачке је развио неке гимнастичке справе и посебне технике (вратило, разбој, греда, скокови) па га сматрају оцем модерне гимнастике.

Грациознију форму овог спорта која наглашава ритмичке покрете је развио Швеђанин Гуц Мут. Други Швеђанин, гимнастичар Пер Хенрик Линг, уводи и вежбе са обручима, чуњевима и малим лоптама, где су важни ритам и координација. У Европи почевши од 1881. када је отворен први клуб у Берлину, почињу да се отварају многи клубови.

У САД је овај спорт увео у периоду пред грађански рат Дадли Ален Сарџент, иначе учитељ гимнастике на неколико америчких универзитета. Добио је признање јер је изумео више од 30 гимнастичких справа. Може се рећи да су развоју гимнастике у САД допринели управо емигранти из Европе.

За разлику од гимнастике у античко доба, која је подразумевала и трчање, пливање, рвање и дизање тегова, модерна гимнастика губи те активности.

Вежбе и справе

Двовисински разбој – На овој справи вежбају искључиво жене тако што се на различите начине пребацују са једне на другу висину. Висина ниже пречке износи 150 цм, док је друга висока 230 цм. Обе пречке су дуге 350 цм, а размак између њих је 43 цм. Вежба не сме ни у једном тренутку да се прекине, иако гимнастичарке неколико пута промене правац кретања.

Разбој – На мушком разбоју су обе притке на истој висини (180 цм). Они тада изводе стој на рукама, окрете и разне друге вежбе.

Греда – Једина справа осмишљена само за жене. Да би се на њој вежбало исправно, потребан је изузетан осећај за равнотежу јер је широка само 10 цм. Постављена је на висини од 120 цм, а дуга је 5 м.

Партер – И жене и мушкарци вежбају на партеру, који сачињава квадрат са страницама дугим 12м. Једина разлика у настипима је та што жене своје вежбе, које морају трајати између 70 и 90 секунди, изводе уз музику.

Вратило – Најатрактивнија од свих шест мушких вежби. Вратило (пречка) је дужине 240 цм, а постављена је на висини од 255 цм. На вратилу гимнастичари изводе разне вежбе, окрете, премете и промене.

Коњ са хватљакама – је једна од најтежих справа за гимнастичаре. Они се рукама држе за хватаљке или други део коња, док ногама изводе окрете. За овакву вежбу су неопходне јаке руке и рамена. Коњ је на висини од 110 цм, а дугачак је 160 цм.

Кругови/Карике – су постављени на висини од 250 цм, а висе са пречке која је на 550 цм од земље. Размак између кругова је 50 цм. На њима вежбају мушкарци и показују изузетну снагу и издржљивост. Кругови не смеју да се њишу што отежава извођење вежбе.

Прескок – се изводи преко справе тј. коња који је висок 120 цм. Дугачак је 163 цм што је важно за мушкарце, јер га прескачу уздужно. Жене прескок изводе попречно.

Гимнастика има и сродне дисциплине:  Трамбулину, Ритмичку гимнастику, Корективну гимнастику и Спортску акробатику.

Гимнастика у нашем граду је углавном изгубила на интересовању, у односу на, за гимнастику, златне седамдесете године прошлог века. Међутим постоји један клуб који успешно одржава интересовање и традицију овог, више него здравог спорта:

Гимнастички клуб Бор

Званично основан 2013. године, али са радом су почели 2005. године као секција при Спортском савезу. Од самог почетка тренинзи су одржавани у сали ОШ “Бранко Радичевић”, а од 2020. у сали ШОСО “Видовдан”. Тренинзи се одржавају свакодневно по групама.

Узраст са којим раде је 6-10. година. Са децом раде два лиценцирана тренера, дугогодишњи професори физичког васпитања, који су се и сами бавили спортском гимнастиком. Највећи акценат се ставља на развојну гимнастику, с обзиром да је спортска гимнастика један од базичних спортова.

Због тога ћемо једну од трибина посветити овом здравом спорту и вратити га на место које заслужује. И ту очекујемо подршку Града Бора јер је потребно, између осталог, опремити сале комплетним справама.